Tenet

Tenet

Neverovatno je koliko je "Tenet" napumpan film i iskomplikovan film. Kristofer Nolan kao jedan od najpoznatijih i najpopularnijih režisera današnjice, poznat je po svojim "kompleksnim" i "dubokim" filmovima, koji naravno nisu ništa približno tim pojmovima. Svaki Nolanov film vodi se nekom svojom idejom koja uključuje neku temu koja se čini kompleksno i narativno zahteva vrhunsku pažnju za razumevanje tog sadržaja (neki će se čak i usuditi da film gledaju više puta kako bi ga razumeli). No naravno svako sa više od dva grama mozga koji zna da prati tok običnog filma može sve da provali veoma brzo, pošto jelte, kao što smo do sad mogli da zaključimo, Nolanovi filmovi su kompleksni kao i matematika prvog razreda osnovne. I verujte mi na reč, ako vam iko kaže da za razumevanje ovog, ili bilo kog drugog Nolanovog filma morate da imate visoko znanje fizike ili slicno, ta osoba je ništa drugo nego budala.

"Tenet" ima ideju koja se na prvi pogled čini zanimljivo (gledaću da ova recenzija bude spoiler free da ne upropastim drugima doživljaj) i nešto što bi moglo da ima potencijala. Što donekle i jeste istina, ovo je zanimljiva ideja koja donekle i ima nekog potencijala (ali u neku ruku ovo sve vremenom pada u vodu (vratiću se na ovo kasnije)). Ono što je Nolan do sada radio u svojim filmovima, i do sada mu se nekako i provlačilo, je da se pravi previše pametan. Pod time mislim da ovakvu prostu ideju uzima i komplikuje koliko god je to moguće pokušavajući da zbuni samog gledaoca (i samim tim pokuša da mu skrene pažnju sa toga kako izvan te same ideje film nema ništa drugo da ponudi) i "impresionira" ga svojim, blago rečeno, glupostima. I iskreno mislim da do sada nisam video ovakvo pametovanje od njega. "Tenet" je bez razmišljanja njegov (nepotrebno) najiskomplikovaniji film u karijeri, zapravo, bolje je reći da se ovaj film najviše trudi da to bude, iako zapravo nije. Sam scenario, kao i većina dijaloga je prepuna ekspozicija gde likovi samo objašnjavaju jedni drugima (pa tako i samog gledaoca hrane kašikom sa celom idejom) kako ovaj svet funkcioniše. I to sve ide tog nivoa gde se spominju paradoksi i gde film kreće samom sebi da skače u usta. I nekako, kao gledaoc koji je odavno sve shvatio, postaje naporno i zamrajuće i samo pokazuje koliko je scenario lenj. U jednom momentu čak i sam film odustaje od toga da ti objašnjava, pošto se sam već dovoljno upleo u sopstvenu mrežu i samo ti kaže da ne moraš ni da se trudiš da razumeš, već da osetiš (što tera na povraćanje kao i ona scena u Interstellaru).

E sad da se vratim na ono staro, kao potencijal, ovo se u početku čini zanimljivo. No kako sam film odmiče, već postaje predvidljiv u kojem će smeru otići. I nakon što ode, na momente se to čini kao nešto što je zapravo zanimljivo, ali nakon što se sve to slegne vremenom, nekako i sam shvatiš da to nije nešto novo. Ovaj film koristi klasičan koncept kao i svaki sci/fi film koji se bavi temom putovanja kroz vreme i slično. Ovaj film uzima isti mehanizam i samo ga koristi u različitim situacijama i tako se vrti u krug. Naravno, pokušavajući da bude što komplikovaniji posebeniji (dok zapravo radi sve isto kao i svaki drugi film na istu temu, samo ovaj sve to malo preuveličava).

Prva polovina ovog haosa je blago rečeno, očajna. Likovi idu sa lokacije na lokaciju, od jednog lika do drugog u neverovatnoj brzini i bez obaveštavanja samog gledaoca gde je, i kod koga je glavni lik posao (ovo slobodno možemo nazvati ponovnim pokušajem da nas Nolan namerno zbuni, ali pre će biti da mu je pisanje scenaria malo slabija tačka). Što odaje utisak kao da je odredjeni deo te prve polovine isečen i da nešto fali. Sam scenario je takodje plitak, kao što rekoh, pun ekspozicije i nikakve dubine. Likovi nisu likovi već karikature i šetajuće ekspozicije koje služe da guraju samu radnju napred ka svom cilju (kojeg ni nema). Nijedan lik nema nikakvu pozadinu ili dubinu. Glavni lik čak nema ni ime iz nekog razloga, naravno nemam ništa protiv toga ako postoji razlog za tako nešto, što ja ovde ne vidim. Čitao sam u par recenzija kako ljudi govore da to ovde nije bitno. Pošto jelte, u Nolanovom filmu ti treba da razmišljaš o ideji i radnji i time da se ne fokusiraš na likove (tako da po ovome ispada da je kritikovanje Nolana po tom pitanju zabranjeno, što je naravno apsurdno). Niko ne računa šta će biti ako neko to uvidi, neko kome je sama radnja i ideja prosta za provaliti, i nakon što u tome nije našao ama baš ništa, mora kvalitet da potraži u nečemu drugome, likovima, scenariu, i ostalim stvarima... Razvijanje likova je nekako glavni aspekt svakog filma, pa čak i ovog. Reći da likovi nisu bitni je kao i reći da bilo koji drugi tehnički aspekt filma nije bitan, što je naravno glupost. Ako se koristimo tom logikom, onda ti ovde ni nisu potrebni glumci kada nemaš ni likove, tako da je onda ovde mogao da glumi bilo ko, pošto jelte, to nije bitno, bitna je ideja. Stim da ovde likovi nisu razvijeni, mene nije briga za njih. Ne navijam za njih, ne osećam ikakvu želju da vidim kako će baš glavni lik pobediti pošto nema razlike između njega i nekog drugog lika u filmu. I samim tim bivam isključen i iz same radnje, pa i filma.

Nolan ovde super barata kamerom, ali fali nedostatak u priči i scenariu (pa čak i u samoj ideji). Ovde nema nikakve dubine iz tih aspekata i Nolan misli da ako napravi mnogo "zbunjujuć" film, da je automatski pobedio. U prošlosti, određeni Nolanovi filmovi kroz ove ideje bavili i nekom temom, ali ovde nema ni toga.

"Tenet" je film koji je sam sebe zamrsio u mrežu iz koje ni sam nije uspeo da se izvuče, pa je pokušao da u to ubaci i tebe kao samog gledaoca, i time ti skrene pažnju sa toga kako je ovo u pitanju još jedan plitak uredak Kristofera Nolana koji nema ama baš ništa što ga čini iole posebnim. Nolane brate, pa dosta si nas vukao za nos.


p.s. Ovo je navodno jedan od skupljih Nolanovih filmova, ali ja generalno stvarno ne vidim gde je otišao sav taj novac, pošto čak i Nolanovi jeftiniji filmovi izgledaju skuplje od ovog.

Block or Report

arsagen liked these reviews