Satantango

Satantango ★★★★½

7 hours. It is a challenging task. But a rewarding one when you finish, one of those experiences that can change some ways you think. In the first hour it pulls you in and for the duration of this gargantuan production, the bleak atmosphere doesn't let you go.

Full review, Translation later:
Sedam sati jeste, po mnogim kriterijuima, dug i iscrpljujuć period. Postoji začkoljica doduše. Satantango je u stanju da vas prosvetli nakon sveg posvećenog vremena, da promeni vaš način gledanja na svet, da vas ostavi da još par dodatnih sati u ulaganju misli u njegova značenja... Ili ipak ne. Zavisi od doživljaja.

Ovo nije jednostavan film. Sem spremnosti da potrošite mnogo časova, morate biti i u odredjenom raspoloženju i pravog načina razmišljanja ne bi li iskustvo bilo maksimalno. Prvih sat vremena su krucijalni, oni brzo, ali upečatljivo uvlače gledaoca u sumornu realnost koju Tar priredjuje. Ukoliko se u tih sat vremena ne osećate delom tog sveta, ostavite film za neki drugi put, nije došao pravi trenutak, samo ćete bespotrebno baciti vreme.

Film počinje krajnje nekonvencionalno, može se reći i izazivački, sa skoro desetominutnom scenom izlaska krava iz štale, preko sela, na pašnjake. Ceo film je takav, stotinak dugačkih kasrova koji se čine da traju u nedogled. Verovatno najpoznatiji isečak pripada onom gde dva lika pešače niz ulicu, dok besna košava raznosi mrtvo lišće( čini se da sve u ovom filmu ima odlike pomenutog lišća) i djubre oko njih. Ova scena traje sedam minuta. Može se činiti da je sve praznina, a mogu se naći i najrazličitije simbolike, ponavljam sve je u ličnom doživljaju, interpretacije su na vama da odlučite.

Radnja ovog ostarenja tiče se stanovništva koje se svakodnevno snalazi u tranzicijom razorenom selu nakon zatvaranja fabrike usled pada gvozdene zavese. Mizerna i mrtva( poput gorepomentog lišća) atmosfera obitava celim tokom, dodatno naglašena prelepom crno-belom fotografijom i mizenscenom. Dve scene možda najbolje uobličavaju kakav je Satantago u celosti: ona sa devojčicom i mačkom i ona gde seljani ulaze u plesno takmičenje, naslovni tango. Agonija koju izazivaju slična je onoj kakva se da osećati nakon gledanja come and seem johhnny got his gun ili tyrannosaur, ali je ova, čini se bez kraja, traje i traje, ostavljajući gledaoica u atipičnom stanju poremećenog zadovoljstva i nelagode. Film se može pohvaliti i posedovanjem jednog od najmisterioznijih likova vidjenih na platnu/ekranu u vidu Ilmaša, djavola lično, slatkorečivog manipulatora koji kroji svaki potez koji stanovnici sela prave, ili ne usput ih ubejujući da djavo nikada nije pistojao.

Misteriozan, napet, ispcroljujuć, težak, veličanstven, mrzak, najbolji svih vremena, najgori svih vremena... Sve se to može prepisati ovom filmu, majstoriji sedme grane umetnosti.

Kosta liked these reviews